Ambasadori Nemačke i Francuske: Kad smo se mi pomirili, može i Balkan

https://www.blic.rs/vesti/politika/ambasadori-nemacke-i-francuske-kad-smo-se-mi-pomirili-moze-i-balkan/gztzkke

Nemačka i Francuska su dokazale da “ljuti” neprijatelji, ako žele i imaju zajednički interes, mogu da postanu najbolji prijatelji. Nemacko-francusko pomirenjeposle drugog svetskog rata bi moglo da bude “model” za zapadni Balkan, poručuju ambasadori Francuske i Nemačke u Srbiji Kristin Moro i Hajnc Vilhelm.

JPEG

Kristin Moro i Hajnc Vilhelm

Na današnji dan pre 52 godine, 22.januara 1963, ove dve zemlje potpisale su Jelisejski sporazum, kojim je ozvaničena nemačko-francuska saradnja i prijateljstvo posle Drugog svetskog rata.

Moro: Sporazum je i danas stub prijateljstva naših država. To nije bio lak poduhvat jer je bilo mnogo odbijanja i predrasuda, a neki su mislili da uopšte nije moguće da naše dve zemlje budu u dobrim odnosima. Sa druge strane su bili oni koji su, odmah nakon završetka rata, smatrali da, ukoliko želimo nešto da postignemo, treba da da pružimo ruku Nemačkoj. Ispostavilo se da su oni bili ti koji su bili u pravu, jer danas vidimo da je to bila dobra odluka, ne samo za naše dve zemlje, već za ceo kontinent.

Vilhelm: Francusko-nemačko prijateljstvo je temelj EU, i motor je daljih evropskih integracija. Bez obostanog razumevanja, ničega od toga ne bi bilo. Pre sporazuma Nemačka i Francuska su bile smrtni neprijatelji, vodile ratove jedni protiv drugih sa milionskim žrtvama, tako da je Jelisejski sporazum zaista bio prekretnica I u našim istorijama, ali i za Evropu.

Može li Srbija da primeni takav model na Balkanu?

Vilhelm: Tome se I nadamo. Nemacko-francusko pomirenje bi moglo da bude model za ceo region. Možda je Francuzima bilo teže da izađu i kažu da su spremni da oproste, s obzirom na ulogu Nemačke u Drugom svetskom ratu. Francuska je bila spremna da oprosti Nemackoj. Za to smo zahvalni Francuskoj. U svakom slučaju, ovim je otvoreno jedno sasvim novo poglavlje.

Moro : Svaka zemlja ima svoje iskustvo ali mi smo dokaz da čak i dugogodišnji neprijatelji mogu da se pomire. Ono što je važno, to su dijalog, prevazilaženje predrasuda i zajedničko oblikovanje budućnosti. To je ono što smo mi učinili za EU, a zemlje regiona su pozvane da rade zajedno sa istom perspektivom, pošto je Evropska Unija njihova zajednička budućnost.

Kako ocenjujete odnose Srbije I zemalja u regionu?

Moro: Mnogo su bolji I svi to vidimo. Naravno da oni nisu savršeni, ali napretka ima I nadamo se da će biti još bolje. Važno je što svi u regionu imaju isti cilj - ulazak u EU. Saradnja među zemljama je vrlo važna, I to je ono što su I naše dve zemlje uradile: okrenule novi list i izgradile zajedničku budućnost, kako za sebe same, tako i za ceo region.

Vilhelm: Srpska vlada, na celu sa premijerom Vučićem, radi vrlo intenzivno od 2012. na unapređenju odnosa. Jedan od primera za to je I poseta albanskog premijera Beogradu, prva poseta jednog albanskog premijera od 1948. I odnosi sa Hrvatskom su se poboljsali. Regionalna saradnja je važna i zbog zajedničkih projekata, infrastrukture… To što Srbija predsedava OEBS-om važno je za ceo Zapadni Balkan jer će se međunarodna pažnja privući na ceo region. Trebalo bi iskoristiti te prednosti.

Kakvi izazovi Srbiju čekaju tokom predsedavanja OEBS-om?

Moro: To je prilika za Srbiju da pokaže mudrost, jer ima dobre odnose sa svima u ovoj organizaciji. Pitanje balansa predsedavajućeg je uvek bilo važno. Srbija je hrabra zemlja i uverena sam da neće biti problema. Prvi utisci o predsedavanju su vrlo pozitivni. Iako se radi o tehničkom pitanju, budžet je usvojen već na početku mandata, što je jako važno. Drago mi je i što je Srbija podržala rezoluciju o terorizmu koja je prošle nedelje usvojena u Beču.

Vilhelm: Mislim da je mudro biti skroman u predsedavanju, naročito zato što je situacija sa Ukrajinom prilično osetljiva. Srbija ima dobre odnose i sa EU i sa Rusijom, to bi trebalo da bude prednost. Kao predsedavajuci, Srbija mora da uzme u obzir stavove svih članica i da kompromisno posreduje . Nije dobro biti preambiciozan, ali s druge strane dobro je pokazati inicjativu. Ovo je šansa i za srpsku diplomatiju da se dokaže, da pokaže da je Srbija danas globalni i konstruktivan “igrač”. Biće izazova ali srpska diplomatija ce biti uspesna.

S obzirom da događaje u Parizu u prethodnih petnaestak dana, da li bi bilo preterano reći da je Evropa suočena sa konfliktom na verskoj osnovi?

Moro: Ne bih rekla da je u pitanju verski sukob niti da se nalazimo pred konfliktom verske prirode. Terorizam, jednostavno, nema nikakve veze sa religijom. Ne može se ubijati u ime boga, što su verski poglavari svih veroispovesti ponovo istakli nakon nedavnih događaja. Što se reakcije francuskog naroda tiče, radilo se o pokretu zajedništva, verski i politički neobojenom, a poruka građana Francuske ticala se odbrane sloboda, u čemu smo imali i međunarodnu podršku. U tome su učestvovali i građani Srbije i hvala im na tome.

Vilhelm: U pitanju su teroristi i ne možemo za to kriviti islamsku religiju. Islam je važan deo I nemačkog društava, u kome živi tri milona Turaka većinom muslimana. I u Francuskoj je islamska populacija velika.

Kako sprečiti ovakve sukobe?

Moro: Mere moraju biti preduzete i kada je u pitanju bezbednost I zaštita, a treba raditi i na edukaciji i preventivi. Moramo misliti i o tome šta su razlozi za ovakvo ponašanje i raditi na tome.

Vilhelm: Ti postupci imaju dublje korene, i razlog za to lezi po mom misljenju pre svega u siromaštvu I socijalnoj izolaciji. Moramo bolje i više radititi na integraciji ljudi bez obzira na njihovo poreklo.

Dobar trend u Srbiji

Promene u Srbiji traju već 15 godina. Da li je to predug period i da li su stvari mogle brže da se dešavaju na putu ka EU?

Moro: Voleli bismo da su stvari išle brže, ali stvari su takve kakve jesu. Generalno smo zadovoljni jer se ubrzavaju, naročito od 2012 godine. Sada imamo dijalog, pa otpočinjanje pregovora…Sve to je vrlo dobar trend.

Vilhelm: 15 godina su u istorijskom kontekstu samo treptaj oka. Mozda je moglo da ide brze, ali za sve je potrebno odredjeno vreme. Ono sto je vazno je da je Srbija danas cenjena i uticajna zemlja.

Dobri odnosi sa Rusijom

Pojedini zvaničnici EU kažu da bez saradnje i partnerstav sa Rusijom nema mira u EU. Šta Vi kažete?

Moro: Francuska I Nemačka su uspele da za isti sto dovedu Rusiju I Ukrajinu da bi se razgovaralo o konfliktu. Taj format učetvoro zovemo « normandijskim formatom » jer je nastao juna prošle godine, u trenutku obeležavanja iskrcavanja u Normandiji. Rusija je važna I za nas I za Evropu, I cilj je da se imaju dobri odnosi. Ali, to će moći da se postigne samo onda kada se nađe odgovarajuće rešenje za Ukrajinu.

Vilhelm: Nemačka I Francuska su se vrlo angažovale na pronalaženju rešenja konflikta između Rusije I Ukrajine i sva četiri ministra spoljnih poslova su se zajedno tim povodom, prosle nedleje sastali u Berlinu. Imamo kontakte I sada sa obe strane.

Objavljeno 04/07/2018

gore