Francuska i proces izgradnje Evrope

Od 1945, proces izgradnje Evrope se stalno nalazio u središtu francuske spoljne politike. Tri stanovišta su bila zaslužna za to što je ovaj veliki projekat postao prioritet: volja da se stane na kraj konfliktima koji su u dva navrata u razmaku od trideset godina pocepali evropski kontinent i oslabili Francusku; neophodnost, u kontekstu hladnog rata, da se osigura stabilnost i da se zagarantuje bezbednost demokratskim zemljama zapadno od gvozdene zavese; i najzad, briga da se izgradi jedan homogeni ekonomski prostor prilagođen modernim uslovima proizvodnje, koji će garantovati prosperitet evropskim narodima.

JPEG
EZUČ, 1951: Dva Francuza, inicijatori projekta evropske izgradnje, Rober Šuman i Žan Mone, bili su ubeđeni da nacije evropskog kontinenta moraju da se ujedinje u okviru jedne iste organizacije. Igrali su na kartu organizovanja ekonomkog zajedništva između tih država sa ciljem da se ubrza i njihovo političko približavanje. Tako je 18. aprila 1951. osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik (EZUČ), čije će institucije poslužiti kao model za razvoj evropske izgradnje. 25. marta 1957, šest zemalja članica EZUČ-a, Nemačka, Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija, potpisuju Ugovore iz Rima uspostavljajući Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ). Ove zemlje su se obavezale da će povezati svoje privrede tako što će između sebe ukinuti sve carinske barijere i organizovati zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP).

Prilikom stupanja na dužnost predsednika Republike 1958, general de Gol potvrđuje svoju volju da nastavi na tom putu. Tokom tri decenije koje su usledile nakon potpisivanja ugovora iz Rima, kako su se nizali pomaci tako je i Francuska aktivno učestvovala na izgradnji Evrope. Za vreme Žorža Pompidua, 1. januara 1971doći će i do prvog proširenja Zajednice koje će zameniti carinsku uniju. Tada su se Zajednici pridružila još tri člana: Velika Britanija, Danska i Irska. Sedamdesete godine su obeležile važne političke reforme, stvaranje Evropskog saveta (sastanci šefova država ili Vlada) i izbor članova Evropskog parlamenta neposrednim glasanjem, kao i uspostavljanje Evropskog monetarnog sistema (EMS) na inicijativu predsednika Valeri Žiskar d’Estena i nemačkog kancelara Helmuta Šmita. Uskoro će volja da se pomogne demokratskim režimima na jugu Evrope dovesti do novog proširenja: Grčka se priključuju Evropskoj zajednici 1981, Španija i Portugalija to čine 1986. Najzad, Fransoa Miteran, Helmut Kol i Žak Delor, predsednik Komisije, daju podsticaj usvajanju Jedinstvenog akta u februaru 1986. Njegov cilj je da se stvori istinsko veliko evropsko tržište koje će garantovati slobodan protok ljudi, roba i kapitala kao slobodno pružanje usluga na teritoriji Evropske zajednice. Od 1993. to je u najvažnijem crtama i ostvareno.

Korisni link: Evropa: komletan dosije na sajtu Ministarstva inostranih i evropskih poslova

Objavljeno 04/09/2007

gore