Francuska u Maliju

Sprečeno da širok pojas na samo 2.000 kilometara od Evrope pređe u ruke islamskih terorista

U martu 2012. gotovo istovremeno dejstvo dela oružanih snaga Malija i pobuna jednog broja stanovništva severa zemlje omogućili su ekstremistima da obrazuju vlast na delu teritorije Malija.

JPEG

Te terorističke grupe, među kojima je i Al Kaida islamskog Magreba, u većini slučajeva povezane sa švercom narkotika, gurnule su sever zemlje tokom nekoliko meseci u mračnjaštvo nekih drugih vremena. Kršeći najosnovnija ljudska prava, ostavljajući varvarstvu odrešene ruke, razarajući mesta od istorijskog značaja, uključujući ona koja pripadaju islamskoj kulturi i uništavajući kulturna dobra od neprocenjive vrednosti, islamski fanatici držali su stanovništvo Tombuktua, Gaoa, Kidala i drugih gradova u patnji i strahu.

Tumačeći šerijatske zakone na najekstremniji način, praveći od prava parodiju, ti egzaltirani islamisti nametnuli su neljudske kazne onima koji ne dele njihovo viđenje sveta: masovna pogubljenja, sakaćenja, kazne šibanjem zbog pušenja, konzumiranja alkohola, slušanja muzike ili stavljanja parfema.

Jedan širok geografski pojas u srcu Sahela, na oko 2.000 kilometara od evropskog kontinenta, bio je izložen riziku da definitivno pređe u ruke terorističkih organizacija. Suočena sa takvom situacijom, Francuska se veoma rano angažovala pokrenuvši nekoliko rezolucija u Savetu bezbednosti UN koje su tokom poslednjih šest meseci 2012. jedna za drugom jednoglasno usvajane.

Te međunarodne odluke omogućile su formiranje afričkih snaga za uspostavljanje teritorijalnog integriteta Malija i za borbu protiv terorističke pošasti. Paralelno sa tim, rezolucije su pozivale pobunjeničke grupe Tuarega na severu da se ograde od ekstremističkih pokreta, obavezujući vlasti Malija da pokrenu politički dijalog.

Iskoristivši vreme neophodno za raspoređivanje afričkih snaga, islamističke grupe su se spremale da 9. januara ove godine započnu ofanzivu u pravcu juga zemlje, predstavljajući neposrednu i direktnu pretnju prestonici Bamaku.

Imajući u vidu hitnost situacije, malijske vlasti su se preko predsednika Traorea obratile Francuskoj tražeći njenu vojnu podršku. Već 10. januara, ubeđen u neophodnost sprečavanja stvaranja jedne terorističke države u srcu Sahela, predsednik Fransoa Oland doneo je odluku o pokretanju operacije „Serval”.

Poštujući međunarodno pravo, u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti, operacija koju je Francuska vodila odmah je dobila gotovo jedinstvenu političku ali i vojnu podršku brojnih partnera.

Veoma snažna je i podrška stanovništva Malija, koje je odahnulo oslobodivši se od sve nepodnošljivijeg jarma.

Mesec dana nakon početka operacije, na teritoriji Malija angažovano je 4.000 francuskih vojnika. Za manje od četiri nedelje, ciljevi su postignuti: ofanziva ekstremističkih grupa ka jugu zemlje je zaustavljena, a ponovo je i uspostavljena i kontrola nad najvažnijim gradovima na severu.

Međutim, francuska intervencija, koju opravdava potreba da se odgovori na vanredne situacije, nije predviđena da traje. MISMA, afričke snage odobrene Rezolucijom 2085, te su koje treba da se nadovežu na francusku operaciju. Dve hiljade vojnika iz zemalja Ekonomske zajednice zemalja zapadne Afrike već je raspoređeno, a njima se priključilo i 1.800 vojnika iz Čada.

U međuvremenu, Francuska ostaje uz Mali i ispunjavaće svoje obaveze onoliko vremena koliko bude bilo potrebno za uspostavljanje logističke i finansijske podrške tim snagama.

Evropska unija takođe igra značajnu ulogu, pripremajući raspoređivanje misije obuke malijske vojske koju čini 500 ljudi pod francuskom komandom, od kojih su polovina instruktori.

Vlada Srbije nam je najavila svoje učešće u budućoj evropskoj misiji u Maliju, čime Srbija ponovo pokazuje volju da se priključi odbrani interesa i bezbednosti evropskog kontinenta kao pouzdan, odgovoran i solidaran partner.

Misija će takođe da sadrži važan segment koji će se baviti ljudskim pravima, pitanjem koje će Francuska nastaviti budno da prati kako bi sprečilo maltretiranje ili odmazdu protiv pobunjeničkih snaga ili protiv stanovništva koje ih je podržavalo; kao što je nedavno podvukao predsednik Oland u Bamaku, „pravda ne znači osvetu”.

Mali treba obnoviti na mnogim planovima osim vojnog: treba obnoviti demokratske, stabilne institucije, održavati mir i bezbednost, pomoći ekonomski razvoj najnerazvijenijih oblasti i, konačno, pokrenuti dijalog sa legitimnim predstavnicima stanovništva na severu.

Mapom puta koju je nedavno usvojila skupština Malija predviđeni su do 31. jula 2013. održavanje izbora i otvaranje dijaloga sa severom zemlje na osnovu Rezolucije 2085 Saveta bezbednosti UN.

Da ne bude zabune: intervenišući u Maliju, Francuska brani isključivo interese bezbednosti: bezbednosti severne Afrike i Magreba, bezbednosti Francuske, bezbednosti Evrope. Sledeći istu logiku, u stalnoj brizi za ljudska prava, Francuska će budno pratiti da li se demokratski proces odvija harmonično kako bi Mali povratio svoj integritet i institucije koje funkcionišu.

Autor je ambasador Francuske u Srbiji
Fransoa Gzavije Denio
objavljeno: 14.02.2013. str. 2

Objavljeno 18/02/2013

gore