Francusko predsedavanje Komitetom ministara Saveta Evrope [fr]

Savet Evrope

Osnovan 1949, Savet Evrope, glavna organizacija za odbranu ljudskih prava na evropskom kontinentu, je najstarija međuvladina evropska organizacija. Danas, Savet Evrope ima 47 članica, među kojima su i sve države Evropske unije, što predstavlja više od 800 miliona Evropljana.

Sve države članice su potpisnice Evropske konvencije o ljudskim pravima, ugovora koji ima za cilj da zaštiti ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava. Takođe, Evropski sud za ljudska prava kontroliše sprovođenje te Konvencije u državama članicama.

Francuska održava poseban i istorijski odnos sa Savetom Evrope. Pristupivši već 5. maja 1949. Londonskom ugovoru kojim je osnovana ova organizacija, Francuska postaje zemlja osnivač zajedno sa devet drugih država (Belgijom, Danskom, Irskom, Italijom, Luksemburgom, Holandijom, Norveškom, Švedskom, Ujedinjenim Kraljevstvom).

Pošto je ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima 1974. godine i priznala pravo na individualnu predstavku 1981, Francuska je stalno prilagođavala svoje pravo prema zahtevima Evropskog suda za ljudska prava.

Prioriteti francuskog predsedavanja

Cilj Francuske je da istovremeno ojača temeljne tekovine Saveta Evrope, koje predstavljaju plod 70 godina dostignuća i napredaka i da nastavi da okuplja i uvodi novine kako bi na najbolji način pomogla evoluiranje naših društava. Ovaj cilj će se ostvariti kroz tri prioriteta :

  1. Očuvanje i učvršćivanje dostignuća Saveta Evrope u oblasti zaštite ljudskih prava, posebno Evropskog suda za ljudska prava: akcenat će biti stavljen na odbranu najranjivijih grupa i na jačanje prava deteta i društvenih prava.
  1. Delovanje u korist Evrope koja radi na približavanju i koja ujedinjuje, kao i promovisanje jednakosti i suživota, borba protiv nasilja nad ženama, protiv rasizma i svih oblika diskriminacije će biti snažni pravci francuskog predsedavanja.
  1. Prilagođavanje Saveta Evrope današnjem vremenu kroz davanje odgovora na nove izazove koji se postavljaju pred ljudska prava i vladavinu prava, među kojima su na prvom mestu izazovi vezani za digitalnu sferu i veštačku inteligenciju, ali takođe i za biotetiku.
PDF - 2.8 Mo
(PDF - 2.8 Mo)

Objavljeno 17/05/2019

gore