Inervju sa G. Igom Perneom [Hugues Pernet], Ambasadorom Francuske, Objavljen u Časopisu KORD [CORD] u Septembru 2005.

„Svesni smo krhkosti situacije u Srbiji, ali se ta krhkost ne može koristiti kao izgovor za otpor prema suočavanju sa činjenicom da bi pregovori o statusu Kosova trebalo da počnu. Naša poruka je da se demokratske snage u Srbiji moraju ujediniti i prihvatiti odgovornost za rešavanje kosovskog pitanja, jer je to jedini način da se izbegne radikalizacija javnog mnjenja. Na vašim političarima i novinarima je da pripreme srpsku javnost da se suoči sa različitim aspektima realnosti. Pred vama je dakle veliki posao", rekao je u intervjuu za KORD francuski ambasador u Beogradu, Ig PERNE [Hugues PERNET].

Ambasador PERNE nije želeo da komentariše najave koje stižu iz evropskih, srpskih i albanskih medija na Kosovu da bi izveštaj specijalnog izaslanika UN Kaja EJDEA (Kai EIDE) o ispunjavanju standarda na Kosovu mogao biti dosta nepovoljan. Ambasador Perne je u razgovoru za KORD izrazio uverenje da EJDE ima objektivnu sliku situacije na Kosovu. „Ta situacija nije savršena i mnogo toga mora da se popravi. Sada je na gospodinu EJDEU da dâ svoju ličnu procenu situacije koju će potom predstaviti generalnom sekretaru UN, kakvi god bili eventualni pritisci koji bi se na njega vršili," rekao je PERNE.

KORD: Ako procena EJDEA bude da deo standarda nije ispunjen, da li to znači da će rezultati izveštaja imati uticaja na odgađanje pregovora o statusu Kosova?

PERNE: Mislim da je međunarodna zajednica već delimično odgovorila na to pitanje jasnim stavom da se na Kosovu ne može održati status kvo. Sada se postavlja sledeće pitanje: da li treba započeti pregovore o statusu Kosova, bez obzira na to kakav bude ishod procene gospodina EJDEA, ili treba odložiti početak pregovora dok se ne realizuju neke određene stvari? Mi smatramo da su pregovori neophodni, i to u kratkom ili srednjem roku. Ukoliko bi kojim slučajem gospodin EJDE tražio da se početak pregovora odgodi, što ja nisam u poziciji da znam, to bi bila politička poruka lokalnim vlastima da određeni broj stvari nije ispunjen.

KORD: U izveštaju Međunarodne komisije za Balkan kaže se da bi eventualno neslaganje evroatlantskih partnera moglo zakomplikovati situaciju oko pregovora na Kosovu. Da li Evropa i SAD imaju jedinstven stav o tome kada pregovori treba da počnu i kako njima treba da se pristupi?

PERNE: Važno je znati da članice Kontakt grupe, koju sačinjavaju nekolicina evropskih sila i SAD, imaju u potpunosti zajednički stav o Kosovu. Verujem da svi mislimo da se status kvo ne može zadržati. Neophodno je da se ide napred na jedan promišljen način.

KORD: U javnosti su se pojavila dva dokumenta kojima se predlaže rešavanje pitanja stanja Kosova. Jedan predlog je dala Međunarodna komisija za Balkan, i njime se sugeriše postepeno i paralelno uvođenje Kosova i Srbije u evropske integracije. Drugi predlog dala je Međunarodna krizna grupa, koja predlaže momentalno davanje statusa nezavisnosti Kosovu. Kakav je stav ljudi koji odlučuju?

PERNE: Dokument koji je napravila Komisija čiji je član gospodin Goran SVILANOVIĆ bio je izložen velikim kritikama u srpskim lokalnim medijima. Prilično nas je iznenadilo do koje mere je jedan srpski političar koji je imao hrabrosti da učestvuje u jednom ovakvom projektu bio napadan u lokalnim medijima.

Što se tiče stava Evropske unije o pronalaženju rešenja za status Kosova, EU, kao što znate, trenutno prolazi kroz jednu fazu samopreispitivanja i ta faza je izuzetno važna. Posledica toga je da će EU biti izuzetno zahtevna kada je reč o ostvarivanju standarda u čitavom regionu Zapadnog Balkana, pre svega o ostvarivanju demokratskih standarda, borbe protiv korupcije i, naročito, poštovanja manjinskih prava.

Na samitima EU u Zagrebu i Solunu otvorena je perspektiva za pridruživanje svih zemalja u regionu. To i dalje važi, to je van svake sumnje, ali će zahtevi EU danas biti veći nego što su to bili juče. Evropska perspektiva je nešto što je već ponuđeno, ali treba takodje zadovoljiti i odredjeni broj kriterijuma. Ne zato da bi se nama pričinilo zadovoljstvo, nego zato da bi se pokazalo da Srbija zaista želi da se priključi EU i da deli njene vrednosti. Često u lokalnoj štampi vidim tekstove u kojima se kaže: "Evropska unija postavlja uslove". Ne, EU ne postavlja zahteve. Vi želite da udjete u EU, a to je kao kad pristupate nekom klubu, normalno je da članovi kluba žele da budu partneri samo sa onima koji sa njima dele iste vrednosti. S tim u vezi, postavlja se i pitanje saradnje sa Haškim tribunalom. To nije ni neki zahtev, ni kriterijum, niti pokušaj da se Srbija ponizi, već način da se uverimo da delimo iste vrednosti, i da se slažemo da želimo dalje istim putem.

KORD: Jedan od argumenta srpske strane je da pitanje statusa Kosova ne treba otvarati u ovom trenutku, zbog toga što bi eventualno davanje nezavisnosti Kosovu, ili statusa sličnog nezavisnosti, moglo dovesti do nestabilnosti u regionu. Da li Vi delite tu zabrinutost?

PERNE: Pitanje bi se moglo postaviti i obratno. Ako Kosovo ne dobije onaj status koji želi, moglo bi se reći da će to postati izvor nestabilnosti u regionu. Sada imamo prostora za pregovore, i to razumne pregovore obe strane. Svi treba da budu svesni da postoje izvesne datosti. Jedna je da na Kosovu 90 odsto stanovništva želi nezavisnost Kosova, a druga da na Kosovu živi srpska manjina koja ima pravo da živi dostojanstveno, da uživa slobodu kretanja, da se poštuju njene tradicije i kultura, i da joj se omogući samouprava koja bi eventualno bila u skladu sa njenim željama. Potrebno je naći rešenje da se ove datosti poštuju.

KORD: Čini se da javnost u Srbiji nema sasvim jasnu perspektivu o tome šta je srpski zvanični stav o Kosovu. Da li vi razumete stanovište srpske strane i da li srpska zvanična strana komunicira sa međunarodnom zajednicom na način koji je razumljiv?

PERNE: Treba shvatiti da se nalazimo u jednom trenutku kada pregovori jos nisu otpočeli i kada pregovaracke strane još ne žele da otvore sve karte. Na primer, ako se prisetimo istorije međunarodnih pregovora o okončanju sukoba koji su im prethodili, primetićemo da je uvek dolazilo do pojačanja vojnih dejstava neposredno pred otpočinjanje pregovora. Zato je i u ovom slucaju razumljivo da se na početku izlažu stavovi koji su isključivi.

KORD: Da li i dalje verujete u mogućnost direktnih pregovora srpske i kosovske strane?

PERNE: Takvi pregovori su, ukoliko se ne varam, već vodjeni kada su se sastali pokojni premijer Zoran ĐINĐIĆ i gospodin Hašim TAČI. Beograd i Priština će biti susedi sutra, kao što su to i danas, i zbog toga smatram da je dijalog medju njima neophodan. Predsednik Srbije i premijer rekli su da imaju nameru da započnu dijalog na Kosovu. To, naravno, može da bude samo taktički potez, ali ja verujem da su oni svesni da je dijalog neophodan. Međunarodna zajednica ulaže napore da podstakne te bilateralne razgovore.

KORD: Da li Vi smatrate da je opravdan strah srpske vlade da bi otvaranje pitanja pregovora o Kosovu, u trenutku kada se čine relativno izglednim vanredni parlamentarni izbori, moglo dovesti do radikalizacije javnog mnjenja i samim tim otvaranja mogućnosti da u Srbiji pobede radikalno desne snage?

PERNE: Moguće je da početak pregovora, na koji god način do njega došlo, dovede do radikalizacije stavova u Srbiji. To jeste argument koji treba uzeti u obzir, ali to ne treba da nas odvrati od želje da se dijalog uspostavi. Eventualna radikalizacija javnog mnjenja nije dovoljan argument da se od pregovora odustane. Kolike su opasnosti od radikalizacije, procenićemo sami kad o tome napravimo analizu.

KORD: Ima li međunarodna zajednica rezervno rešenje ako direktnih pregovora i dogovora oko Kosova ne bude?

PERNE: Dopustimo najpre da pregovori počnu. Rešenje za Kosovo nije unapred dato. Postoje samo neke osnovne pretpostavke i one su vrlo jasno i javno saopštene: nema povratka na situaciju pre 1999, nema promene granica, nema priključenja jedne teritorije nekoj drugoj i nema podele Kosova. U okviru toga ima mnogo prostora za različita rešenja. Ovo su pregovori sa otvorenim ishodom. Naravno, ako niko ne želi da shvati da svaka strana mora da učini neki ustupak, onda nećemo stici nikuda i tada će neminovno doći do nametnutih rešenja, što mi nipošto ne želimo.

Uokvireno

KORD: U poslednje vreme Srbiju su ponovo protresli događaji vezani za blisku prošlost. Ako pogledamo Kosovo, tamo su utisci vezani za događaje 1999. godine još svežiji. Do koje mere to breme istorijskog nasleđa tera lidere obe strane da budu isključivi u onome što traže?

PERNE: Kada čovek čita lokalnu štampu, očigledno je da je prošlost za Srbiju izuzetno značajna. Ono što nama kao članovima EU pada u oči je da Srbija ima teškoće da svoju prošlost sagleda sa izvesne distance. Imamo događaje iz 1999. na Kosovu, upravo smo obeležili godišnjicu izvesnih događaja koji su se odigrali u Bosni, a zatim nekih koji su se odigrali u Hrvatskoj. Mislim da je veoma važno da se razmisli o tome šta se zapravo dogodilo i da se iz toga izvuku i neke pouke. Iz tog razloga, EU ne razume zašto u Srbiji postoje tolike teškoće u saradnji sa Haškim tribunalom, buduci da baš ta saradnja Srbiji pruža priliku da uspostavi distancu u odnosu na svoju prošlost, okrene se budućnosti i putu ka EU.

KORD: I na Kosovu imamo jednog lidera protiv koga postoji optužnica Haškog tribunala?

PERNE: Da, Vi govorite o gospodinu Haradinaju (HARADINAJ). On je optužen, i biće mu suđeno. Dobrovoljnim odlaskom u Hag, on je nekima očitao dobru lekciju jer se sam predao, a da nije bilo neophodno da se o tome s njim pregovara. Mislim da je to bio veoma značajan čin, i da u Srbiji to nije dovoljno jasno shvaćeno.

KORD: Da li se albansko stanovništvo suočilo sa događajima od marta prošle godine, kada je stradao veliki broj Srba?

PERNE: Kao sto znate, mi veoma žalimo zbog tih događaja. Međunarodna zajednica vodi računa o tome i do izvesne mere se reorganizovala. Govorim o snagama KFOR-a čiji je komandant general Iv de KERMABON (Yves de KERMABON), a koje su preduzele odgovarajuće mere. NATO je vrlo odlučno stavio do znanja da neće dozvoliti da se takvi dogadjaji ponove. Mislim da je vlastima na Kosovu upućena jasna politička poruka da to nije način da se dođe do rešenja na Kosovu i da je Kontakt grupa vrlo otvoreno rekla da nijedno unilateralno rešenje neće biti prihvaćeno.

Objavljeno 22/01/2007

gore