Intervju Francuskog Ambasadora, Danas (14/07/09)

Žan-Fransoa Teral, ambasador Francuske u Beogradu

"Srbija je ključni igrač u regionu"

JPEG
(c) DANAS

Predsednik Francuske Nikola Sarkozi je na nedavnom sastanku sa svojim kolegom iz Srbije Borisom Tadićem u Parizu rekao ono što iskreno misli i što ja obično ističem u svojim intervjuima, a to je da je Srbija evropska zemlja i da mi želimo da ona pristupi Evropskoj uniji. Srbija je uprkos svim teškoćama, ključni igrač u regionu i njena važnost će sve više da dolazi do izražaja. Međutim, ono što otežava stvari jeste ekonomska kriza.

Ne može se precizirati koliko će još trajati, ali prema mojoj proceni, koja se poklapa sa procenama mnogih, verovatno još godinu ili godinu i po dana. Nakon toga situacija će se normalizovati i Srbiji će biti otvoren put ka EU. Mnogo toga, naravno, zavisi i od sposobnosti vlade u Beogradu. Za pristupanje Srbije EU će biti potrebno više ili manje vremena; u svakom slučaju, reč je o periodu od nekoliko godina, kazao je Žan-Fransoa Teral, ambasador Francuske u Srbiji, u intervjuu za Danas.

Pridruživanje Evropskoj uniji je strateški cilj Srbije. Koliko je, prema Vašem mišljenju, Srbija napredovala na tom polju i koje korake još treba da preduzme da bi ubrzala proces evropskih integracija?

- To jeste strateški cilj Srbije, ali to je i naš strateški cilj kada je reč o Srbiji. Upravo je to predsednik Sarkozi rekao predsedniku Tadiću u Parizu. On je tom prilikom takođe kazao da će doći u Beograd što je pre moguće da bi pokazao kolika je važnost koju mi pridajemo izvršenju tog cilja. Činjenica je da je sa ovom vladom Srbija napredovala. Ipak, smatram da bi stvari mogle da se odvijaju još i brže. Potpredsednik vlade Božidar Đelić i Kancelarija za evropske integracije delaju sa mnogo energije i odlučnosti, ali se ne može reći da je to uvek slučaj sa svima u administraciji, te bi možda trebalo pojačati i koordinaciju među ministarstvima.

Holandija je i dalje odlučno protiv primene Privremenog trgovinskog sporazuma sa Srbijom i ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Da li Francuska može da utiče na Holandiju i ubedi je da promeni takav stav?

- Holanđani imaju svoje mišljenje, a mi imamo svoje. Znamo da od političkih promena od prethodne godine, Srbija zaista čini sve što treba da se uhapsi Ratko Mladić. Ne mislimo da treba vršiti pritisak, jer je ova vlada dovoljno razumna da sama shvati gde se zapravo krije interes Srbije, a interes Srbije jeste da se Mladić uhapsi. Naravno, sve ovo ponavljamo i Holanđanima i u tome nismo usamljeni, ali smo u igri u kojoj mora da se poštuje pravilo donošenja odluka jednoglasno.

Kako vidite Srbiju za godinu dana?

- Ne mogu tačno da kažem kako vidim Srbiju za godinu dana, ali mogu da naglasim da Srbiju vidim za nekoliko godina kao članicu EU. Kao bivši politički direktor za sve zemlje ovog regiona smatram da je Srbija država s najvećim potencijalom i da ima sve kvalitete da brzo pristupi EU. Ipak, dva elementa koče ceo taj proces. Prvi je hapšenje Ratka Mladića. Međutim, smatram da taj element ne može još dugo da bude prepreka Srbiji na njenom evropskom putu. Mislim da će, kada se ta situacija na ovaj ili onaj način reši, biti kao kada prilikom otvaranja šampanjca izvučete čep. Drugo pitanje koje je takođe bitno u procesu evropskih integracija Srbije jeste Kosovo. O toj temi je vrlo jasno bilo reči na sastanku predsednika Sarkozija i predsednika Tadića. Predsednik Srbije otvoreno je pitao da li Srbija treba da prizna Kosovo da bi pristupila EU, a njegov francuski kolega odgovorio je da to apsolutno nije uslov. Ipak, biće neophodno da Srbija pronađe način da normalizuje svoje odnose s Kosovom. Svesni smo da će za to biti potrebno vreme, a mi smo spremni da vam pomognemo. Dakle, ne znam kako će izgledati Srbija za godinu dana, ali za koju godinu, kada svakako više neću biti ambasador Francuske u Beogradu, rado ću se vratiti da nazdravim pristupanju Srbije EU.

Prema Vašem mišljenju, u kojoj meri je nedavna poseta francuskih privrednika Srbiji unapredila bilateralne odnose dveju zemalja na ekonomskom planu?

- Mislim da je poseta te delegacije bila veoma značajna zato što smo uprkos različitim teškoćama uspeli da obezbedimo prisustvo više od 30 preduzeća među kojima su i neka veoma važna. Imali smo kontakte na najvišem nivou, a ono što je najvažnije jeste onaj deo „ledenog brega“ koji je sakriven od očiju javnosti, a koji čine svi oni kontakti koje su članovi delegacije ostvarili sa srpskim partnerima. Ipak, treba imati u vidu da je za sklapanje partnerstva i pokretanje posla potrebno vreme. To vam je kao sa setvom i žetvom. Treba da prođe izvesno vreme do konačnih prinosa. S obzirom na veliki broj ostvarenih kontakata u Srbiji, ja sam optimista. Druga stvar koja mi se čini veoma značajnom jeste pitanje imidža Srbije. Za veliki broj francuskih preduzeća osnovni problem ogledao se u tome što je imidž Srbije bio odraz njene prošlosti, odnosno režima Slobodana Miloševića i ratova koji su u tom periodu potresali ove prostore i trebalo im je objasniti da su se stvari izmenile u velikoj meri. Upravo je to bio jedan od osnovnih razloga zbog kojeg smo organizovali dolazak privredne delegacije u Srbiju i mislim da su se tom prilikom francuski privrednici uverili da je situacija na ovim prostorima sada znatno drugačija. Slikovito rečeno, Srbija je do sada bila van dometa „radarskog sistema“ velikog broja francuskih preduzeća, a sada se ponovo pojavljuje na ekranu njihovih radara, što će naravno doneti konkretne rezultate.

Kako ocenjujete dosadašnje bilateralne odnose Srbije i Francuske i šta se može učiniti da se unapredi njihova saradnja?

- Smatram da su bilateralni odnosi Srbije i Francuske mnogo bolji nego što se to predstavlja u medijima, ali smatram da treba da budu unapređeni i da za to postoji veliki potencijal. Kada kažete Francuska, to kod Srba budi neka posebna osećanja. Srbija je reč koja u svesti Francuza takođe evocira nešto posebno. Upravo iz tog razloga smatram da Francuska može imati veoma važnu ulogu u ovoj zemlji. To potkrepljuje i činjenica da se tokom razgovora predsednika Tadića i predsednika Sarkozija mogla primetiti obostrana želja da se našim odnosima da snažan podstrek. Zato je predsednik Sarkozi i obećao da će uskoro doći ovamo. Dolaskom delegacije francuskih privrednika u Srbiju već smo načinili korake ka poboljšanju naše saradnje na ekonomskom planu. U tom smislu, ulažemo napore da ovde osnujemo francusko-srpsku privrednu komoru koja će biti jak instrument za razvoj naših ekonomskih odnosa. U toku je, takođe, razvoj projekta na kojem sam lično angažovan, a o kojem je bilo reči u Parizu tokom susreta dvojice predsednika. Reč je o našoj želji da otvorimo jednu veliku francusko-srpsku školu, odnosno licej, u Beogradu. Na tom projektu intenzivno radim s ministrom prosvete Žarkom Obradovićem i obojica smo odlučni da u tome napredujemo. Sarkozi je rekao da će doći da otvori taj licej, ali siguran sam da će predsednik doći i mnogo pre otvaranja škole koju tehnički nije moguće otvoriti u tako kratkom roku. U toku su, takođe, pripreme za niz poseta na ministarskom nivou. Postoji još jedan domen za koji sam lično veoma vezan, a u okviru kojeg Francuska i Srbija treba da unaprede saradnju, a to je turizam. Uskoro, mada još ne mogu da preciziram kada, ukinućemo vize za srpske građane, što će biti odličan teren za razvoj turizma u obe zemlje.

Nacionalni praznik

- U Francuskoj se svake godine 14. jula obeležava Nacionalni praznik Francuske. To je, takođe, i praznik demokratije, i to ne samo za nas Francuze već za mnogo ljudi u svetu, budući da je Francuska revolucija otvorila put demokratiji u Evropi, rekao je ambasador Teral. On je dodao da je to narodna svetkovina kada Francuzi na javnim mestima u Parizu i svakom selu u Francuskoj plešu uz zvuke orkestra.

Ambasador Teral je kazao da će večeras na prijemu koji će biti održan u vrtu francuske ambasade u Beogradu povodom 14. jula biti otkrivena bista francuskog ministra inostranih poslova Luja Bartua, koji je pre 65 godina u Marselju stradao prilikom atentata na jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića. „Luj Bartu je jedna simbolična figura francusko-srpskih odnosa, te smo odlučili da u vrtu francuske rezidencije u Beogradu ubuduće stoji njegova bista. Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković otkriće tu bistu na prijemu koji večeras priređujemo povodom Nacionalnog praznika Francuske. Bista Luja Bartua okrenuta je tako da gleda ka Kalemegdanu, ka Spomeniku zahvalnosti Srbije koji simbolizuje svu snagu francusko-srpskog prijateljstva“, rekao je francuski ambasador.

Objavljeno 11/08/2009

gore