Intervju ambasadora Francuske objavljen u dnevnom listu BLIC 30. juna 2013.

Fransoa Gzavije Denio: «Pregovori mogući i pre januara »

Znam da je Vlada Srbije želela raniji datum otvaranja pregovora. To je želela i Francuska i u Briselu se za to zauzimala jer veruje Srbiji da će ispuniti ono na šta se obavezala. Ali navođenje januara je bio uslov da sve članice EU postignu konsenzus - kaže u intervjuu za “Blic” francuski ambasador u Srbiji Fransoa Gzavije Denio.
Dan nakon što je Evropski savet odlučio da bezuslovno otvori pregovore o članstvu sa Srbijom najkasnije do januara sledeće godine, jedno od dominantnih osećanja u javnosti je iznevereno očekivanje da će to biti ranije. Ambasador Denio utešno objašnjava da “to na kraju ima veoma malo značaja”:

- Ako Srbija nastavi da ulaže napore istim tempom kao do sada, ništa ne bi trebalo da je spreči da započne pregovore pre kraja godine - kaže francuski diplomata.

Kakav je značaj odluke Evropskog saveta?

- To je istorijska odluka. Za Srbiju, region i sve Srbe koji u njemu žive. Za EU takođe: ona pokazuje da evropski elan opstaje uprkos ekonomskoj krizi. To je još jedan korak više ka ujedinjavanju kontinenta, što predstavlja jedan od prvih ciljeva EU.

Šta će se u Srbiji promeniti?

- Otvaranjem pregovora okreće se jedna stranica - stranica dvadesetogodišnje bolne istorije i za Srbiju i za njene susede. Za mlade iz Srbije koji su odrasli za vreme teških godina i koji moraju da se suočavaju sa krizom i nezaposlenošću, to je velika vest, novi pogled u budućnost. Njima se nudi perspektiva i to ne neka mitska nego i te kako realna perspektiva života u svetu u kome će moći u punoj meri da se razvijaju. Pripadnost EU nije garancija prosperiteta, ali je svakako njegov suštinski uslov.

Bilo je glasova u EU da otvaranje pregovora nije zasluženo. Šta vi mislite?

- Evropa je upravo priznala i nagradila izuzetne napore Srbije i Kosova u cilju mira, kao i političku hrabrost njihovih lidera. Pre samo šest meseci, napredak koji je ostvaren u dijalogu s Prištinom bio je nezamisliv. Velika većina problema su rešeni u rekordnom roku. To je naposletku omogućilo da se uspostavi jedinstvo među članicama EU. Upravo zato što je ubeđena u zasluge Srbije, Francuska je delala kako bi učinila da ovaj rezultat bude moguć, sa podjednakom diskretnošću, koliko i sa postojanošću. I za Francusku ovaj rezultat predstavlja krunu višegodišnje stalne podrške Srbiji u Evropskom savetu: 2009. kako bi se građanima Srbije omogućilo da putuju bez viza u okviru šengenskog prostora, 2011. za dobijanje statusa kandidata, u decembru prošle godine kako bi bio zakazan ovaj sastanak od 28. juna kada je usvojena konačna odluka.

Kako objašnjavate diskusiju oko toga da se pregovori uslove još jednom proverom ispunjavanja sporazuma sa Kosovom? Da li je otvaranje pregovora zaista bezuslovno?

- Poslednjih nedelja zaista je bilo mnogo usredsređenosti na pitanje uslovljavanja. Mislim da to umnogome i nije suštinsko pitanje: jedna jedina stvar je bila bitna, a to je da odluka o otvaranju pregovora bude doneta. To je učinjeno. Da li to znači da Srbija, sada kada je dobila datum, može da spava na lovorikama i da prestane da ulaže napore na približavanju s Prištinom? Naravno da ne. Mnogo toga je urađeno, ali normalizacija odnosa sa Kosovom je složen i dug proces koji nije završen. To je razlog zbog čega će to biti deo važnih parametara u pregovorima o pristupanju. Ali ja nemam nijedan razlog da sumnjam da Srbija neće nastaviti da ulaže napore s istim zauzimanjem kao i u prethodnim mesecima.

Šta dalje?

- Zapravo, Beograd treba da svu energiju što brže usredsredi na nove izazove koji ga čekaju i koji će zahtevati isto toliko zauzimanja i hrabrosti, ako ne i više, kao i pregovori s Prištinom. Mislim na unutrašnje reforme, neophodne za povratak privrednog rasta i zaposlenosti, uspostavljanje efikasnog i nezavisnog pravosuđa, transparentne odnose između vlasti i medija, da navedem samo neke od tih izazova. Na tom putu, koliko teškom toliko i uzbudljivom, Francuska ima nameru da Srbiji pruži svu svoju pomoć i stručnu podršku.

Nema novih uslova

Ima mnogo indicija da će sledeći uslov Srbiji biti da omogući Kosovu da bude predstavljeno u institucijama EU i u UN. Da li će Francuska podržavati taj zahtev?
- Recipročne obaveze koje su Srbija i Kosovo preuzeli na putu normalizacije su precizne i poznate: nalaze se u sporazumu od 19. aprila, a precizirane su planom za primenu od 22. maja. Nema ničeg novog u odnosu na to, nijednog novog uslova. S druge strane, čini mi se da je od suštinskog značaja da sve bude učinjeno kako bi se garantovala bezbednost svih na Kosovu, naročito u ovom periodu neizbežnih tenzija. Incidenti koji su se desili 28. juna ne smeju da se ponove. Neće biti prave normalizacije dok stanovnici Kosova, ma ko oni bili, budu strahovali za svoju bezbednost.

Objavljeno 05/07/2013

gore