Izlaganje francuske predstavnice u Savetu bezbednosti, 10. juni 2019. [fr]

Govor gđe Ane Gegen, zamenice stalnog predstavnika Francuske pri Ujedinjenim nacijama
Savet bezbednosti – 10. juni 2019.

Gospodine predsedavajući,

Zahvaljujem se sa svoje strane specijalnom predstavniku generalnog sekretara, g. Zahiru Taninu, kao i Miguelu de Serpa Soaresu, pravnom savetniku, na njihovim izlaganjima. Želim takođe da se zahvalim potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova Srbije, g. Ivici Dačiću i ambasadorki Kosova u Sjedinjenim Američkim Državama, gđi Čitaku, na njihovim izlaganjima.

Što se same metode tiče, i to važi za sve sastanke Saveta, želim da podsetim na zahtev koji je ovaj Savet ponovio više puta da govori izvestilaca ne prelaze 15 minuta izlaganja.

Gospodine predsedavajući,

Evo nas dvadeset godina posle sukoba na Kosovu i raspoređivanja vojnih snaga NATO-a, KFOR-a, i Kosovo živi u miru. U miru koji je svakako krhak zbog brojnih tenzija između zajednica, ali u miru koji mora da podstakne da se udvostruče napori kako bi se odgovorilo na težnje naroda.

Upravo imajući u vidu taj cilj, želela bih da na kratko podvučem tri tačke :

1. Prva tačka, želim da pozdravim ulogu UNMIK-a. On korisno nastavlja da promoviše bezbednost, stabilnost i ljudska prava na Kosovu.

Francuska je svesna izazova za stabilnost koji traju na Zapadnom Balkanu i nedavno je izradila nacionalnu strategiju kako bi povećala svoju podršku trajnoj stabilizaciji regiona, njegovom ekonomskom i socijalnom razvoju i jačanju vladavine prava. Ova nacionalna strategija Francuske predviđa konkretne mere u oblasti ekonomskog i socijalnog razvoja, kroz delovanje Francuske agencije za razvoj ; u oblasti bezbednosti, preko više aktivnosti, posebno preko francusko-nemačke inicijative za borbu protiv nelegalne trgovine lakim i malokalibarskim naoružanjem; i u oblasti pravosuđa i odbrane, kroz pojačane saradnje.

Ipak, iako treba da podržimo stabilizaciju Zapadnog Balkana, glavna odgovornost spada najpre na zemlje regiona, kao što su to pokazale Severna Makedonija i Grčka istorijskim Prespanskim sporazumom, koji želim da iznova pozdravim.

2. Dolazim ovde do druge tačke a to je žaljenje zbog odsustva dijaloga između Beograda i Prištine, od novembra prošle godine kao i zbog visokog nivoa tenzija između dve strane. To nije održivo.

Ova situacija blokade objašnjava potez predsednika Republike Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel da pozovu Kosovo, Srbiju, zemlje regiona i Evropsku uniju na samit u Berlin, 29. aprila, kao što je na to upravo podsetio predstavnik Nemačke. Cilj je bio da se dve strane ubede da nastave dijalog. Napori se nastavljaju da bi se postigao taj cilj.

Gospodine predsedavajući,

Kako bi došlo do nastavka pravog dijaloga, kao što je upravo objasnio g. Jurgen Šulc, od suštinskog je značaja da se obe strane suzdrže od svake nove akcije, izjave ili mere koje mogu da pogoršaju tenzije. U tom smislu iznova upućujem naš zahtev da se takse od 100% koje je nametnula Vlada Kosova na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, ukinu ili bar suspenduju.

Nekoliko govornika je govorilo o operaciji policije Kosova 28. maja i ja ću to isto sa svoje strane nakratko učiniti. Francuska naravno podržava borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije na Kosovu, uz puno poštovanje pravila pravne države, čiju izgradnju podržavamo i ohrabrujemo. Imajući u vidu lokalni kontekst, posebno na Severu zemlje, suštinski je važno međutim da te operacije budu srazmerne. Takođe, želimo da podvučemo značaj poštovanja privilegija i imuniteta svog osoblja Ujedinjenih nacija kako je to definisano u konvenciji o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija iz 1946. godine i osoblja UNMIK-a, kako je na to upravo podsetio pravni savetnik. Sa pažnjom ćemo razmotriti rezultate interne istrage koju vodi UNMIK.

3. Najzad, poslednja i treća tačka, gospodine predsedavajući, želela bih da podvučem ulogu Evropske unije u regionu Zapadnog Balkana.

Prema našem misljenju, stabilnost regiona je, na prvom mestu, evropska stvar. Evropska unija tako vodi posredovanje, posredovanje koje treba da se nastavi kada dve strane budu spremne da ponovo pokrenu dijalog. Već su zabeleženi uspesi. Posebno mislim na zaključivanje brojnih tehničkih sporazuma između Srbije i Kosova početkom druge decenije 2000. godina koje je olakšala Evropska unija. Cilj je da sada dođe do zaključivanja sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma između dve strane.

Gospodine predsedavajući,

Evropska budućnost Srbije i Kosova zavisi u velikoj meri od zaključivanja takvog sporazuma. Tome treba dodati i brojne reforme kako bi se ojačala pravna država što je u središtu evropskog projekta. Glavna odgovornost za evropske perspektive Srbije i Kosova leži pre svega na političkim čelnicima ove dve zemlje. Samo potpuna normalizacija odnosa između Pristine i Beograda će omogućiti da se ova evropska budućnost, koja je zajednička, konkretizuje. Gospodine potpredsedniče Vlade, gospođo ambasadorka, Francuska vas ohrabruje da udvostručite napore da to postignete. Moćićete uvek da računate na bratsku podršku Francuske.

Zahvaljujem Vam se.

Objavljeno 12/06/2019

gore