Kristin Moro, Nj.e. ambasador Francuske u Srbiji: Srbija ima interes da privuce kompanije iz celog sveta

JPEG

Francuske kompanije su nedavno pokazale interesovanje za projekte javnoprivatnog
partnerstva u Srbiji. Možete li nam reći koji su najvažniji planovi francuskih kompanija za investiranje u Srbiji?

Kada je francuski premijer posetio Srbiju u novembru 2014. godine, pratio ga je veliki broj
kompanija iz različitih sektora: transporta, energetike, informacionih tehnologija, telekomunikacija, građevinarstva, bankarstva i specijalizovanih usluga. U mnogim od tih sektora može se razmatrati i javno-privatno partnerstvo koje ne znači samo pronalaženje novih načina finansiranja, već i novih modela poslovanja koji mogu ponuditi značajna unapređenja u kvalitetu javnih usluga.

Koji sektori su najatraktivniji za francuske kompanije?

Postoji potencijal za nove ideje i nove projekte u različitim sektorima - od informacionih
tehnologija do poljoprivrede, preko proizvodnje automobila do infrastrukturnih projekata.
Francuske kompanije uspostavile su solidno prisustvo u Srbiji i mogu doneti rešenja i ekspertizu za poboljšanje lokalnih javnih usluga ili transportne infrastrukture. Srbija je takođe dobro pozicionirana da postane logistička platforma za region kao zemlja koja je otvorena za poslovanje sa EU koja je i tačka porekla i destinacija trgovinskih tokova, ali i zbog razvoja trgovine sa CEFTA zemljama i ostatkom regiona. Niski troškovi proizvodnje doprinose konkurentnosti Srbije kao destinacije za investitore, posebno u industrijskom sektoru. I znam da kompanije u IT sektoru kao što su Atos ili Šnajder imaju pozitivno iskustvo u dosadašnjem poslovanju, a i ostale francuske kompanije mogu imati koristi od toga da se bolje upoznaju s tim šta Srbija ima da ponudi u ovoj oblasti.

Koje su najveće investicije francuskih kompanija u Srbiju?

U nekoliko slučajeva francuske kompanije su ostvarile značajno prisustvo u Srbiji. Upravo
sam pomenula informacione tehnologije. Finansije su takođe važna oblast: francuske
banke i osiguravajuće kompanije posluju u Srbiji već dugo i imaju dobru mrežu sa srpskim i
međunarodnim kompanijama u Srbiji, kao i sa domaćinstvima u celoj Srbiji od Beograda do Užica, Leskovca i Subotice. Mišlenova fabrika u Pirotu je dobra ilustracija šta se može postići u Srbiji - Mišlen je sada treći srpski izvoznik i proizvodnja se može povećati za čak 30 odsto u naredne tri godine. To znači da Mišlen, iz njihove perspektive, smatra da poslovanje u Srbiji ima dobrog ekonomskog smisla, kao i da imaju značajan pozitivan uticaj na ekonomiju zemlje. Imamo nove, manje investicije od strane kompanija koje prave delove za auto-industriju, to je novi trend koji se pojavljuje i koji bi, po mom mišljenju, mogao da se ubrza u narednim godinama. Poljoprivreda je jednako važan sektor za naše kompanije, i određeni broj firmi već radi u Srbiji, posebno u Vojvodini. U poljoprivredi postoji i snažan potencijal za novu trgovinu i investicije.

Koji su glavni problemi sa kojima se suočavaju investitori koji posluju u Srbiji?

Francuske kompanije i dalje skreću pažnju na činjenicu da je pravosudni sistem spor i nepredvidljiv i da korupcija nije nestala. Vlasništvo nad zemljištem, ili prosto mogućnost dugoročnog planiranja je ozbiljna prepreka razvoju u poljoprivrednom sektoru. Takođe pominju i teškoće u dobijanju građevinskih dozvola. Pored toga, mnogo naših kompanija bi moglo da donese efikasnost i stručnost u izgradnju infrastrukture, puteva, vozova, ali u ovom trenutku im je veoma teško da se razvijaju. U najvećim javnim kompanijama odgovornim za ove investicije trenutno se odvijaju promene i to može da znači da će se situacija promeniti i da će postati lakše za kompanije da jasno vide budući razvoj.
U interesu zemlje je da privuče kompanije iz celog sveta jer će dolazak različitih znanja
imati pozitivan uticaj na kvalitet i cenu tih velikih projekata. Naravno, unapređenje transportne infrastrukture u regionu biće ključ ekonomskog razvoja.

Koje prednosti francuske kompanije vide u investiranju u Srbiji?

Zavisi od sektora i od kompanije. Za kompanije u industrijskom sektoru su pozicija Srbije
u regionu, jednostavni trgovinski tokovi i blizina ostalih evropskih proizvodnih i potrošačkih
centara, niski troškovi proizvodnje i dobar kvalitet radne snage veoma jake prednosti. To
znači da sa pravom infrastrukturom Srbija u proizvodnji može biti solidna alternativa drugim
regionima u Evropi. IT kompanije imaju koristi od kvaliteta inženjera, koji dolazi verovatno
i od solidne tradicije u toj oblasti kao i od snage matematičkih škola. U francuskim
kompanijama koje zapošljavaju veliki broj ljudi su mi takođe rekli da postoji dobra kulturološka usklađenost između francuskih i srpskih radnika.
Francuska poslovna zajednica i u Srbiji i u Francuskoj pomno prati ekonomsku situaciju
u zemlji, preduzete i planirane reforme, diskusije u kontekstu EU pregovora, kao i sporazum sa MMF-om. Uvereni su da Srbija ima veliki potencijal koji će stvoriti nove mogućnosti za trgovinu i investicije. Nažalost, poplave prošlog proleća imale su negativan uticaj na rast i rekonstrukcija je zahtevala mnogo vremena i novca koji je mogao biti upotrebljen za druge projekte. Ali rekonstrukcija je takođe bila, a i sada je, šansa da se udruže snage i u obzir uzmu novi kriterijumi povezani sa prevencijom poplava i prilagođavanjem na klimatske promene, što je sve važija tema u godinama koje dolaze.

Šta je neophodno uraditi da bi Srbija bila atraktivnija za investicije i trgovinu?

Prethodno ste pitali za najveće probleme sa kojima se suočavaju francuske kompanije: rešavanje nekih od tih problema imalo bi pozitivan efekat. Dodala bih još nekoliko stvari na tu listu: zdravija makroekonomska perspektiva, završavanje programa privatizacije u rokovima propisanim zakonom, unapređenje efikasnosti velikih javnih preduzeća. Takođe bih istakla važnost političkog faktora regionalnog dijaloga i saradnje. To pomaže u stvaranju boljeg okruženja za ekonomski razvoj i unapređenje regionalnih projekata, a regionalno tržište će imati pozitivne efekte na rast svake od zemalja u regionu

Publikacija The Economy and Finance Board:

PDF - 3 Mo
(PDF - 3 Mo)

sa intervjuom ambasadora na strani 64/65

Objavljeno 18/06/2018

gore