Kristin Moro, ambasador Francuske: Podržavamo evropske integracije Srbije

Stabilizacija političke situacije na Balkanu, kao i napori koje ulažu Srbija i njeni susedi kako bi prevazišli prošlost i zajedno gledali u budućnost, ima punu podršku Francuske a pozitivno utiče i na interes francuskih preduzeća i ne samo njih
Pored izvrsnih bilateralnih odnosa, međusobne posete na najvišem nivou i napredak Srbije u evrointegracijama stvorili uslove za intenzivniji razvoj ekonomskih odnosa, kaže Kristina Moro, ambasador Francuske .

JPEG

Prošle godine smo imali posetu srpskog predsednika države a potom i premijera Francuskoj, a potom i uzvratnu posetu predsednika vlade Francuske, gospodina Manuela Valsa, 6. i 7. novembra. Koliko su ovi susreti na visokom nivou dali podsticaj saradnji dve zemlje?

Te posete predstavljaju posebno važne trenutke u našoj bilateralnoj saradnji. Susret predsednika Nikolića sa predsednikom Olandom u Jelisejskoj palati bio je prilika da se zajedno setimo Stogodišnjice Prvog svetskog rata i bratstva po oružju francuske i srpske vojske u tom ratu. To, još uvek živo sećanje, stvorilo je jednu posebnu vezu između naša dva naroda koja nas podstiče da dalje zajedno sarađujemo. Na žalost, poseta predsednika Nikolića Francuskoj se odigrala tokom poplava koje su pogodile vašu zemlju i on je tada zatražio pomoć naše zemlje u organizovanju jedne donatorske konferencije u cilju saniranja posledica poplava, što smo mi i uradili već u julu mesecu, udruživši se sa Slovenijom i Evropskom Unijom.

Predsednik vlade Aleksandar Vučić je takođe u julu bio u poseti Francuskoj i tada je sa francuskim predsednikom vlade, Manuelom Valsom, dogovoreno da, u okviru izvrsnih odnosa koje inače imamo, treba dodatno da razvijamo njihove ekonomske aspekte. Da bismo to postigli, treba da podstaknemo francuska preduzeća da budu još prisutnija na srpskom tržištu. Zbog toga je predsednik vlade Manuel Vals došao u zvaničnu posetu Srbiji prošlog novembra sa jednom značajnom delegacijom francuskih privrednika.

Imajući u vidu posete koje ste spomenuli , kako ocenjujete razvoj ekonomskih odnosa između naše dve zemlje?

Mi kontinuirano radimo na razvoju ekonomskih odnosa. Dajemo francuskim preduzećima, uz pomoć srpskih institucija, sve informacije o programima privatizacije i modernizacije. U Francuskoj su održani informativni sastanci a specijalni izaslanik za Balkan, senator Alen Rišar, boravio je ponovo u poseti Beogradu u aprilu. Brojni kontakti su takođe olakšani zahvaljujući Francusko-srpskoj privrednoj komori.

JPEG

Lično uviđam porast interesovanja francuskih preduzeća za Srbiju. Često primam u posetu šefove tih preduzeća koji mi izlažu svoje planove. Zaključivanja novih ugovora i otvaranja novih fabrika zahtevaju da se na tome radi mesecima. Otkako sam došla u Srbiju u septembru prošle godine, već sam imala prilike da prisustvujem otvaranju novog pogona fabrike Michelin/Tigar u Pirotu, i znam da me i druge slična otvaranja fabrika očekuju u bliskoj budućnosti.

Šta je stavilo Srbiju na radar francuskih investitora?

Stabilizacija političke situacije na Balkanu, kao i napori koje ulažu Srbija i njeni susedi kako bi prevazišli prošlost i zajedno gledali u budućnost, to je ono što u prvom redu menja pristup preduzeća, i to ne samo francuskih preduzeća. Preduzećima su potrebni stabilnost i predvidljivost kako bi negde došli ili se dalje razvijali. Evropska perspektiva Srbije je u tom smislu odlučujuća. Početak pregovora 2014, ekonomske reforme koje je preduzela Vlada, uslovi gotovo slobodne trgovine koji su predviđeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU koji je na snazi od septembra 2013, sve to stvara dobre uslove za investiranje i za trgovinu.

Osim toga, francuska preduzeća znaju da je Srbija u fazi modernizacije i imaju da ponude odlična tehnička rešenja, u smislu ekspertize i opreme.

Spomenuli ste evropsku perspektivu Srbije ; javno mnjenje počinje da smatra da se sve suviše dugo traje jer dve godine posle zvaničnog početka pregovora nije otvoreno nijedno poglavlje. Šta Srbija može da očekuje od Francuske u smislu njene podrške EU integracijama ?

Francuska bezrezervno podržava evropske integracije Srbije. Svakodnevno, ambasada i francuske institucije rade sa Vladom Srbije i drugim institucijama kako bi konkretno pomogle Srbiji da prilagodi svoje zakonodavstvo i da preuzme pravne tekovine EU i naročito da sprovede i primeni usvojene reforme. Mi se duboko nadamo da će ova poglavlja moći da budu otvorena do kraja godine i nadam se da će tako i biti. Međutim, želim da naglasim da vreme od početka 2014. nije izgubljeno vreme. Obavljen je ogroman pripremni posao, što je bilo neophodno, i to će da stvori dobru osnovu za rad kada poglavlja budu otvorena.

U kojim oblastima dve zemlje mogu da poprave svoju saradnju i na koji način Srbija može da pokaže da će se još više biti privržena evropskim i francuskim vrednostima ?

Mi smo naročito prisutni u oblastima poljoprivrede, saobraćaja, zaštite životne sredine, reforme javne uprave i u svim pitanjima vezanim za vladavinu prava. Razvoj pravne države posebno je važan za građane Srbije, ali je važan i za preduzeća, dakle i za ekonomiju.

Imamo veliko iskustvo u navedenim oblastima i mi možemo u njima da budemo od koristi svojim srpskim prijateljima iako, naglašavam, gotova rešenja ne mogu da budu transponovana iz jedne zemlje u neke druge već Srbija treba da iznađe rešenja koja odgovaraju Srbiji i koja će imati političku podršku u zemlji; naši eksperti su tu samo da pomognu.

Otkako sam došla u Srbiju, već sam imala prilike da prisustvujem otvaranju novog pogona fabrike Michelin/Tigar u Pirotu, i znam da me i druge slična otvaranja fabrika očekuju u bliskoj budućnosti.

Dolazak stranih kompanija u Srbiju uticao je i na povećan interes javnosti za jezike i kulture iz kojih dolaze ovi investitori. Koliko to zapažate kada je reč o interesovanju za francusko društvo i kulturu?

Razumem u potpunosti očekivanja javnog mnjenja kada su u pitanju strane investicije ; u Srbiji francuske kompanije već obezbeđuju 10 000 radnih mesta. Naravno, to je i dodatni motiv da se nauči francuski jezik. Ali, zainteresovanost za francusku kulturu, rekla bih čak i ljubav prema francuskoj kulturi, postoji već veoma dugo u Srbiji. Upoznala sam ovde profesore univerziteta, umetnike i naučnike koji odlično govore francuski i održavaju tesne veze sa francuskim kolegama. Posebno me raduju bogatstvo i visok kvalitet događaja koje organizuje Francuski institut u Srbiji u saradnji sa univerzitetima i kulturnim i naučnim institucijama vaše zemlje.

Svakodnevno, ambasada i francuske institucije rade sa Vladom Srbije i drugim institucijama kako bi konkretno pomogle Srbiji da prilagodi svoje zakonodavstvo i da preuzme pravne tekovine EU

Ambasada, kao i Francuski institut, veoma su aktivni na polju lingvističke i obrazovne saradnje, uz veliku podršku izvrsnih predavača iz Srbije. Često se susrećem sa đacima i studentima koji govore francuski, koji su puni energije i raznovrsnih talenata. Međutim, ipak bih volela da se nastava francuskog jezika još više razvije, zato što znanje jezika deluje i kao pokretač i kao podrška za još bogatiju intelektualnu i umetničku razmenu između naše dve zemlje.

Koliko je Francuska danas zainteresovana za Balkan ?

Balkan je sastavni deo Evrope i ima važnu ulogu u istoriji Evrope, koja na žalost nije uvek bila pozitivna, ali mi treba da radimo na tome da te stranice budu zauvek okrenute. Narodi Balkana tome takođe teže, iako nije lako prevazići sukobe iz prošlosti. U Evropi, Francuska i Nemačka su to učinile, što je pokrenulo stvaranje evropske građevine i omogućilo da ratovi budu zamenjeni planovima za budućnost. To je upravo ono što mi želimo i za Balkan. Predsednik Fransoa Oland je to ponovo naglasio za vreme samita šefova država na Brdu kod Kranja, jula 2013. Francuska će 2016. biti domaćin narednog Samita koji će biti posvećen saradnji i ekonomskim planovima zemalja regiona, posle samita održanog u Berlinu 2014. i onog koji će se odigrati u Beču u avgustu ove godine.

Ceo specijalni dodatak posvećen Francuskoj povodom nacionalnog praznika naše zemlje možete pronaći ovde.

Intervju ambasadora u PDF:

PDF - 317.6 ko
(PDF - 317.6 ko)

Objavljeno 18/06/2018

gore