Potomci Franše d’Eperea u Beogradu [fr]

11. septembra 2018. godine, ambasador Mondoloni ugostio je u rezidenciji Ambasade Francuske potomke slavnog maršala Franše d’Esperea, komandanta savezničkih snaga na Solunskom frontu 1918. godine, u društvu ministra odbrane, Aleksandra Vulina, profesora Vojislava Pavlovića (direktora Balkanološkog instituta SANU) i Zorana Kolundžije (direktora izdavačke kuće Prometej).

Grofica Klod de Sen Pjer, unuka maršala d’Eperea, doputovala je u Beograd kako bi predstavila ratni dnevnik svoga dede, u prevodu na srpski – i omogućila da srpskoj javnosti postanu dostupni do tada neobjavljivani memoari jednog od najzaslužnijih boraca za oslobođenje zemlje 1918. Ambasador je govorio o ulozi maršala Franše d’Eperea i mesto u srpskoj istoriji podsetivši da je Franše D’Epere, jedini francuski visoki oficir koji je istovremeno bio i vojvoda u srpskoj vojsci. Ilustrujući time nekadašnju veliku bliskost Francuske i Srbije kroz istoriju, podsetio je na činjenicu da i danas srpski vojnici služe u mirovnim operacijama uz francusku vojsku – u Africi i u Libanu. Ambasador je takođe rekao da je predsednik Vučić pozvan da učestvuje, zajedno s drugim šefovima država, na velikoj svečanosti koja se održava 11. novembra u Parizu. Profesor Pavlović je zatim objasnio u čemu je doprinos maršala Franša d’Esperea pobedi na Solunskom frontu, i čime se isticao kao vojskovođa. Zoran Kolundžija je kao izdavač naglasio važnost ovog projekta za izdavačku kuću Prometej koja je i pokrenula objavljivanje ove značajne memoarske građe za istoriju Srbije .

* * *

JPEG

Luj, Feliks Marija Fransoa Franše d’Epere je rođen je 1856. Opredelio se, kao i njegov otac, za akademiju u Sen Siru i poziv oficira. Na spisak misija i pohoda u kojima je učestvovao, Alžir, Tunis, Vijetnam, Kina, Maroko, treba dodati njegova putovanja, u Italiju, Bosnu i Hercegovinu, Grčku Albaniju, SAD, Nemačku i Kinu. Stečeno međunarodno iskustvo mu je dalo samostalnost u donošenju odluka i sposobnost snalaženja u složenim diplomatskim situacijama. Karijera Franše sledila je uobičajeni tok, preko službi u garnizonima i ekspedicionog korpusa u Kini u punom jeku bokserskog ustanka. Tokom prve decenije 20 veka d’Epere je služio u garnizonima na Istoku i Severu Francuske, ali je takođe 1906. bio u misiji u Španiji i Maroku u vreme konferencije u Algesirasu.

Sa svega 55 godina d’Epere je 1912. postavljen za komandanta 28. alpske divizije stacionirane u Šamberiju u rangu generala. Samo nekoliko meseci kasnije je imenovan za komandanta trupa u zapadnom Maroku. Godina i šest meseci koje je proveo u Maroku su bili od izuzetnog značaja za d’Eperea. Samostalno je vodio operacije na velikom prostoru zasnovane na smelim i odlučnim pohodima, borio se sa nedostatkom ljudstva i sredstava, pored vojnih imao je i političke odgovornosti, jednom rečju stekao je dragocena iskustva koja će mu biti od velike koristi tokom boravka na Balkanu. Po povratku u Francusku, postao je komandant 1. armijskog korpusa u Lilu, a septembra 1914., u jeku velikog rata, i komandant 5 armije. Tokom Velikog rata učestvovao je kao komandant 1. korpusa u pograničnim bitkama avgusta 1914., a kao komandant 5. armije je učestvovao u bici na Marni, gde je njegovom zaslugom napravljen preokret i odbačena nemačka ofanziva. Za komandanta grupe armija Istok je postavljen 1916.

Već 6. juna 1918. Depere je dobio telegram kojim je postavljen za glavnokomandujućeg generala na Solunskom frontu. Neposredno po dolasku na novu dužnost d’Epere je sačinio plan ofanzive na srpskom sektoru fronta sa ciljem da Bugarska bude izbačena iz rata. Pobeda srpskih i francuskih divizija u bici kod Dobropolja septembra 1918. odlučila je o ishodu rata na Balkanu i stvorila je uslove da celokupna teritorija Srbije bude oslobođena do početka novembra 1918. Za zasluge u ratu d’Epere je 1921. odlukom francuske vlade dobio čin maršala, a kralj Aleksandar mu je iste godine dodelio u počasni čin vojvode. d’Epere je postao je član Francuske akademije 1934. godine. Francuski maršal i srpski vojvoda, Luj Franše d’Epere, nosilac 14 međunarodnih i francuskih odlikovanja, među kojima su Orden legije časti u rangu velikog krsta i srpska Karađorđeva zvezda, umro je 1942.

Objavljeno 14/09/2018

gore