Pre šezdeset godina, Francuska i Srbija su sarađivale kako bi se spasili životi ozračenih u Vinči [fr]

25. oktobra 2018, Ambasador Francuske, Frederik Mondoloni, direktorka Instituta Vinča, Milica Marčeta Kaninski i Radojko Maksić, koji je preživeo akcident u Vinči 1958, su otkrili spomen ploču povodom 60. godišnjice od radiološkog akcidenta u Vinči i posebno su pozdravili srpsko francusku saradnju u oblasti medicine koja je omogućila da se spasu životi šestoro ljudi koji su bili teško ozračeni 15. oktobra 1958.

20181025 110444-2

Video : Ambasada Francuske

Tog dana, jedna grupa fizičara je radila na reaktoru RB Instituta Vinča – Radojko Maksić, Roksanda Dangubić, Draško Grujić, Živorad Bogojević, Stjepan Hajduković et Života Vranić. Reaktor je ušao u kritičnu fazu, a da to nisu odmah uočili, tada je nagomilani pritisak u unutrašnjosti doveo do pucanja reaktorske posude i ispuštanja snažnog obima radioaktivnih čestica u okolinu. Shvatajući šta se upravo dešava, gospoda Maksić i Vranić zaustavljaju reaktor – potez kojim je izbegnuto curenje i još veća nesreća. Gospodin Vranić je to učinio po cenu da je bio izložen dozi radijacije mnogo većoj nego njegove kolege i to je za njega imalo fatalni ishod.

JPEG
Institut Vinča, 1952.
Foto : Institut za nuklearne nauke "Vinča" - Institut pre izgradnje reaktora

Brzo evakuisani nakon akcidenta, ovi fizičari su odvedeni u beogradsku bolnicu. Kako su aktivnosti na nuklearnom polju bile u povoju pedesetih godina prošlog veka, brzo se pokazalo da je srpskim lekarima bilo teško da odrede dozu radioaktivnosti kojoj su bili izloženi i koju proceduru bi trebalo primeniti da bi bili spašeni. Profesor Pavle Savić, u to vreme direktor Instituta Vinča, je tada pozvao Institut Kiri - pošto je ranijih godina u Parizu bio student Iren i Frederika Žolio-Kiria. Tada je dobio informaciju da profesor onkologije, Žorž Mate, ličnost od međunarodnog ugleda, vrši eksperiment na jednoj tehnici presađivanja koštane srži: iako nikada nije bila primenjena na ljudima, ova operacija je delovala kao poslednja šansa da ovi mladi Srbi – hitno prebačeni u Francusku 16. oktobra 1958, prežive.

JPEG
Profesor Pavle Savić

Profesor Mate je odmah počeo da traži, među stanovnicima Pariza, davaoce koštane srži kako bi izvršio presađivanje –upozoravajući stalno dobrovoljne davaoce da njegova tehnika, koja je tada bila eksperimentalna, nosi velike rizike za njihovo zdravlje pa čak i po njihov život. Uprkos tome, petoro Francuza su pristali da daju svoju koštanu srž za ovu operaciju koja je bila i poslednja šansa. To su bili: doktor Leon Švarsenber (član tima profesora Matea), Marsel Pabion, Alber Biron, Remon Katanije i Odet Dragi. Gospođa Dragi, iako je bila majka četvoro dece i pored toga što je bila informisana o rizicima operacije, ipak je odlučila da pomogne.

JPEG
Profesor Žorž Mate (Georges Mathé)
Foto : Institut du Cancer et d’immunogénétique (ICIG)

Hiruške operacije su izvršene od 11. do 16. novembra 1958. – i predstavljaju prvu operaciju te vrste u istoriji hirurgije. Koštana srž koju je donirao Marsel Pabion je transplantirana Radojku Maksiću, koštana srž gospođe Dragi je data Roksandi Dangubić, srž Remona Kastanje Zivoti Vraniću, srž Alber Birona Drasku Grujiću a koštana srž doktora Švarsenbera Stjepanu Hajdukoviću. G. Maksić, koji je prvi operisan, je tako postao prvi čovek koji je spašen presađivanjem koštane srži od nesrodnog donora. Ozračeni stručnjaci su bili spašeni, svi osim Živote Vranića (24 godine) – koji je bio jako ozračen. Ova operacija koja je predstavljala napredak u medicini, je označila fundamentalni napredak u lečenju leukemije.

JPEG
Života Vranić
Foto : Radio-Televizija Srbije (RTS)

Radojko Maksić je čitavog života ostao u kontaktu sa profesorom Mateom, koristeći svaku priliku da ukaže na njegovu plemenitost i hrabrost. Uvek je izražavao zahvalnost Parižanima koju su prihvatili da daju koštanu srž, iako su znali da time rizikuju sopstvene živote. U mesecima koji su usledili posle operacije, spašeni Jugosloveni su se upoznali sa davaocima, sa kojima su postali i ostali prijatelji do kraja života.

JPEG
Radojko Maksić i profesor Mate
Foto : Inserm / Catherine Gaston-Mathé

Tužnom ironijom istorijskih okolnosti, profesor Mate je preminuo15. oktobra 2010, na godišnjicu akcidenta u Vinči. Nakon te 1958, profesor je više puta boravio u Srbiji, gde je učestvovao u razvoju onkologije. Redovno je dolazio u Klinički centar « Bežanijska kosa » kako bi lečio pacijente od kancera – i uvek je odbijao da svoje usluge naplati bolnici ili državi Srbiji. Tamo je izvršio više od 1000 konsultacija, takođe bez naknade, pa je čak išao dotle da je neke pacijente dovodio u bolnicu Pol Brus u Parizu kako bi im obezbedio još bolje lečenje. Godine 2007, Klinički centar « Bežanijska kosa » je otvorio odeljenje onkologije koje nosi ime Žorža Matea u znak zahvalnosti za njegova dela.

JPEG
Foto : Ambasada Francuske

Objavljeno 26/10/2018

gore