Sedrik Vilani, dobitnik Fildsove medalje, u Srbiji [fr]
Četvrtak 6. i petak 7. april
Novi Sad, Beograd, Niš
U sklopu svoje turneje po Balkanu, Sedrik Vilani boravio je dva dana u Novom Sadu, Beogradu i Nišu i podelio sa brojnom publikom u krcatim salama svoju ljubav ka matematici, iznevši im svoj lični put, naučni i umetnički, koji ga je doveo do Fildsove medalje, jedne od najprestižnijih nagrada u naučnom i matematičkom svetu.
U saradnji sa Univerzitetskom agencijom Frankofonije (AUF), Sedrik Vilani će posetiti Tiranu, Prištinu, Ljubljanu, Zagreb, Sarajevo, Novi Sad, Beograd, Niš i Skoplje.
Renomirani matematičar, dobitnik Fildsove medalje (2010.), Sedrik Vilani je ujedno i direktor Instituta Anri-Poenkare Univerziteta Pjer i Marija Kiri u Parizu, kao i autor više dela namenjenih popularizaciji nauke poput Žive teoreme (2012.) koje je prevedeno na srpski jezik.
Predavanja po gradovima
Kako se rađaju ideje (na engleskom)
Novi Sad, 6. april, od 10h do 11h30, Rektorat Univerziteta, Dr Zorana Đinđića 1,
Ideja, u glavi istraživača, inženjera ili pronalazača, može malo ili mnogo da promeni svet. Podsticanje rađanja ideja predstavlja pravi izazov u nastavi, posebno u oblasti istraživanja… međutim ideja se ne rađa tek tako u glavama ljudi. Da bi se iznedrila, potrebni su sastojci i đubrivo!
Trouglovi, gasovi, nagrade i ljudi (na engleskom)
Beograd, 6. april, od 18h do 20h, Centar za promociju nauke, Kralja Petra 46
Live-stream, direktan link sa Istraživačkom stanicom Petnica
Geometrija, ekonomija i teorija gasova, čini se, nemaju nikakve veze jedne sa drugom, pa ipak, u svetu matematičkih ideja, mogu da se sretnu i toliko različite oblasti, kao što se dogodilo tokom mojih istraživanja, kaže Vilani. Takvi susreti ideja su naučno bogatstvo ali predstavljaju istovremeno i ljudske susrete.
Kada je planeta Zemlja bila suviše mlada za Darvina (na francuskom)
Niš, 7. april, od 9h45 do 10h45, Gimnazija Svetozar Marković, Branka Radičevića 1
Povratak velikoj kontroverzi koja je suprotstavila dva naučna velikana XIX veka, vezana za toliko dugo izučavano pitanje starosti planete Zemlje. Izazovi su bili naučni, kulturni i verski. U središtu svega, sasvim precizna matematička jednačina – suviše lepo da bi bilo istinito?