Francuska agencija za razvoj (AFD) podržava modernizaciju srpskog železničkog sektora [fr]
Program modernizacije železničkog sektora u Srbiji, podržan od strane Francuske agencije za razvoj (AFD) i Svetske banke, omogućiće pojačanu integraciju Srbije u evropski železnički ekosistem, kao i poboljšanje ponude usluga namenjenih putnicima. Reč je o ambicioznom projektu u službi ekološke tranzicije.
Članak fotonovinarke Marie Tihon, za Francusku agenciju za razvoj.
Impozantna stanica Prokop u Beogradu, čini se, počinje malo po malo da oživljava. Nekoliko putnika kreće se zaronjeno u podzemne delove stanice koji ih vode prema udaljenim napuštenim peronima. Putnici žure, šef stanice zviždi kako bi najavio polazak voza za Ovču, na periferiji Beograda. Na ovom potezu može se lepo sagledati transportna linija « BGvoz-a ». Ona će uskoro biti renovirana u okviru projekta modernizacije železničkog sektora koji preduzima srpska Vlada. Prvu fazu ovog programa, koja bi trebalo da traje ukupno 10 godina, finansiraju AFD i Svetska banka, sa iznosom od 102 miliona evra.
Stanica Prokop u Beogradu
« Od raspada bivše Jugoslavije, korišćenje prevoza železnicom beležilo je pad u regionu », konstatovao je Dominik Otberg, direktor AFD-a za Zapadni Balkan. Još od tog vremena, ovaj projekat našao se na spisku značajnih investicija koje su podržali različiti partneri, među kojima, u prvom redu, Evropska Unija, sa ciljem da se ponovo razviju železnički koridori na Balkanu. « Ideja je da stanica Prokop ponovo postane centralna stanica u regionu, u okviru transportnih aktivnosti između Juga i Severa Evrope », dodao je direktor.
Poboljšanje efikasnosti sektora
Republika Srbija nalazi se na glavnom pravcu komunikacije u Evropi, u centru koridora koji povezuje Grčku sa Austrijom. Potencijal železničkog saobraćaja u toj oblasti je značajan, u isto vreme zbog prevoza robe, ali i zbog prevoza putnika; međutim, ovaj potencijal kočila su brojna kašnjenja u oblasti investicija, koja su se odražavala kako na efikasnost mreže, tako i na nivo usluge koja se nudila korisnicima. U ovom kontekstu, Vlada Srbije želela je da sprovede značajne reforme kako bi obnovila ovaj sektor. Godine 2015-te, jedino i istorijsko železničko preduzeće Srbije podeljeno je na četiri javna železnička preduzeća pod pokroviteljstvom Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Jedno od njih, Infrastruktura železnica Srbije (IŽS) bavi se upravljanjem infrastrukturom i u svom radu dobilo je podršku AFD-a i Svetske banke, kako bi se obnovila stanica Prokop, čija izgradnja traje već više od 50 godina. Glavni cilj je, da se kroz podršku koja je u okviru programa pružena ovom privrednom društvu i njegovom sestrinskom društvu Srbija Vozu (koje se bavi prevozom putnika), podigne nivo kvaliteta i frekventnosti njihovih usluga.
Moderni voz u stanici Prokop
« U prvo vreme, projekat bi obuhvatio obnovu jedne prigradske linije za prevoz i obezbeđivanje svih teretnih i putničkih kompozicija. Projekat takođe treba da pokrije sve kritične tačke železničke mreže, kao što je obnavljanje i sređivanje 700 pružnih prelaza, sa ciljem da se poboljša bezbednost na železnici i smanji rizik od nesreća i udesa na mreži », objašnjava dalje Dominik Otberg.
700 pružnih prelaza biće uređeno kako bi se poboljšala bezbednost celokupne mreže,
i kako bi se uspešno izborili sa železničkim udesima.
Jedan od zaposlenih iz Srbija Voza, inače dobar poznavalac situacije na mreži, sledećim rečima opisuje svoju percepciju realnog stanja: «Sa prolaskom vremena, stanje infrastrukture se pogoršavalo», navodi on sa žaljenjem. Postoji nada da će program modernizacije mreže omogućiti postavljanje «nove opreme za signalizaciju», kako bi se obezbedila odgovarajuća protočnost saobraćaja, naročito na prilazima pružnim prelazima.
Saša Rančić upravlja vozom već 32 godine.
Promocija održive mobilnosti u gradu
Zauzimanjem stava da su investicije vezane za pitanje prigradskih usluga zapravo prioritet, ovaj program učestvuje u poboljšanju održive gradske mobilnosti. Sa vozovima koji svakodnevno povezuju Beograd sa njegovim satelitskim gradovima i naseljima, stanica Prokop pretenduje da postane železničko čvorište. Od svega ovoga očekuje se takođe i socijalno-ekonomska korist, kao i korist za klimatsku situaciju. Ovaj stav podržao je i Direktor IŽS-a, Nebojša Šurlan u toku jedne misije realizovane u prisustvu eksperata za oblast mobilnosti iz AFD-a: “Naša Vlada namerava da promeni saobraćajni koncept i da smanji korišćenje puteva, tako što će povećati korišćenje vozova. Do sada je investirano 2 milijarde evra, a Vlada planira da u narednih pet godina investira još 4 milijarde evra, što sve zajedno svedoči o volji države da modernizuje železničku mrežu, da je učini bržom, ali i da smanji zagađenje », navodi direktor Šurlan.
Goran Maksić, šef stanice Beograd Centar (Prokop)
Direktor je nastavio svoju posetu stanici Prokop pokazujući pristupne rampe, liftove i ostali prostor u kome će biti postavljene pokretne stepenice koje treba da olakšaju pristup peronu osobama sa ograničenom mobilnošću. Ideja je da se napravi stanica koja će biti više inkluzivna, a posebno, i što bezbednija u slučaju kada je koriste žene. Novi izazov sastoji se u tome da se privuku svi korisnici iz Srbije sa idejom da se kroz njihovu mobilnost više uvažava životna sredina, kako bi mogla da se smanji emisija štetnih čestica i da se poboljša kvalitet vazduha u Beogradu, koji pati od snažnih epizoda atmosferskog zagađenja.
Sa ovim projektom koji je započeo u septembru 2021, AFD će pratiti Srbiju kroz proces tranzicije, to jest prelaza sa individualnog prevoza motornim vozilima na kolektivni, to jest javni prevoz, kao što naglašava Dominik Otberg « Ova stanica, vremenom će postati šansa da se oživi čitav jedan deo grada, da se razvije globalni koncept prevoza, koji će uključiti buduće linije metroa, autobusa, tramvaja, itd. Sve ovo predstavalja čitav jedan koncept mobilnosti koji će biti realizovan kroz ova uređenja različitih segmenata », zaključuje direktor AFD-a.
Vremenom će obnova stanice Prokop ponuditi mogućnosti za oživljavanje ovog dela grada, kao i za implementaciju principa globalne mobilnosti.